Светац је шетао Рајским вртом. Босоног. Слушао је хор анђела како умилно поје. Уживао је у љепотама Царства свога Оца.
Затим је погледао доле...
А, тамо је видио праведнике којима су се грешници смијали у лице,
Видио је дјецу са избоденим рукама,
Видио је жене које продају своје тијело и мушкарце који их унесрећују,
Видио је блуд, разврат и неморал у сваком ћошку ћошка,
Видио је празне колијевке и оне који не желе да их напуне,
Видио је сиромахе поред којих богаташи пролазе гледајући их са подсмијехом,
Видио је грешнике који не желе да се покају,
Видио је вође чија су лица упрљана крвљу праведника,
Видио је како се они које он чека у свом Царству клањају неким новим идолима и како срећу покушавају купити новцем,
Видио је сузе у мајчинским очима, али не и понос у очинским,
Видио је да Каин поново убија Авеља,
Видио је празан дом свога Оца и трговце испред храма,
Видио је празна срца, срца без љубави...
Видио је да људи више ништа не виде.
Тада је застао и на тренутак се запитао:
"Да ли сам страдао да бих сада видио све ово? Јесам ли због овога на себе узео све њихове гријехе, био понижаван и умро да би ти гријеси били опроштени?"
А онда је застао, његово Срце је залупало јаче, препуно љубави према онима доле, малима и недостојнима.
Рече: "Дошло је вријеме да се поново сретнем с њима," па повика,
"Михаило, пођи са мном и поведи Војске. Још није све изгубљено. Хајдемо!"
Нема коментара:
Постави коментар