Данас је објављено да је у САД ухапшен чувени глумац Жарко Лаушевић и да ће бити изручен Србији како би одслужио преосталих 8 година затворске казне и вијест је одмах подигла буру разноликих коментара.
Лаушевић је у ноћи између 30. и 31. јула 1993. из пиштоља у нужној самоодбрани усмртио двојицу и ранио једног. Осуђен је на 13 година затвора и од тада је кренуло све ово чему се не назире крај.
За једне убица, за друге херој, чују се клетве, помиње крвна освета.
Клетве и приче о крвној освети долазе од стране фамилија оних који су те ноћи страдали, ти људи, ма колико то несувисло звучало, некако имају право на то. Мада, која је сврха... Њихових ближњих нема па нема и ту се више ништа не може учинити.
Неке се ствари просто десе, и не могу се објаснити никако другачије до ријечима "тако је морало бити". Ти људи су провоцирали, први напали, Лаушевић се бранио, афекат је стање помрачења ума... Опет, "тако је морало бити".
- Nisam izgovorio završnu reč na poslednjem suđenju. A hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda ostajali su bez razumevanja i prihvatanja. Znam da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije. Da sam mogao da pucam u noge, da sam mogao da ne pucam uopšte. Ali, nisam umeo, ni smeo. Da jesam, koliko bi mi lakša zora bila. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz, ako će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece...
Али, оставимо сада то по страни и пређимо мало на дио приче "о свима нама".
Не схватам нас. Какав је то менталитет, шта је то у нама када у свему нађемо разлог да се дијелимо, пљујемо једни по другима, правимо неслане шале, причамо гадости...
Доста људи је у овоме што се поново дешава Лаушевићу видјело одличну прилику да из себе избаци сву поган која се накупила. "Шта ће глумцу пиштољ?" "Можете ли га ослободити од њега самог? Он је мртав човјек!"
Сви имају нешто да кажу а нико их није ништа питао. Вјечито бринемо туђу бригу. Као вода, линијом најмањег отпора. Водити рачуна о томе у каквом је стању Жарко Лаушевић био кад је уништио СВОЈ живот, да ли ће одслужити казну, да ли је већ одслужио, треба ли га мучити овако или онако много је лакше него бринути о томе да ли ће данас бити ручка, колико је још испита остало, са ким ми се дружи дијете... Толико пречих ствари има, али људи воле да уживају у туђој муци.
Тако је код нас увијек, вјечито комшијама скрећемо пажњу да су им прљави прозори а из своје куће не можемо да изађемо од непометене прашине.
Лаушевић је урадио то што је урадио, признао је да је тако, осуђен је, данас, и поред раскошног талента, молерише по Њујорку... рјечју, носи своје бреме, колико је тешко то само он зна. Ја му не бих била у кожи.
Свако од нас има своје бриге, проблеме, ствари које треба ријешити на дневном нивоу, и нико не воли када му неко други "забада нос" у те ствари. А, опет, већина нас је увијек спремна да се наслађује муком неког "лица са ТВ екрана". Није више поента у томе да је он убио, то се некако, на неки чудан начин и "превиди", поента је да је он глумац, и то не било какав него један од најбољих, величанствен. Људи код нас са уживањем гледају како најбољи падају са врха право у суноврат ломећи кости и лијући крв. Наслађују се тиме... Примитивизам, воајеризам, патологија...?
Једина ствар која мене у свему занима јесте то да смо ми који поштујемо лик и дјело Жарка Лаушевића свих ових година били ускраћени за његове глумачке бравуре. Деведесете су биле "родне" за неке глумце које бих прије назвала "ратним профитерима", а који по таленту и глумачким способностима нису ни до кољена глумчини са именом и презименом Жарко Лаушевић. Надам се да ћемо једног дана поново бити у прилици да га гледамо али не у репризи него на премијери. Желим свим срцем и надам се да ће зли људи једном оставити човјека на миру и пустити га да одживи свој живот до краја, као живо биће, као човјек, као један од највећих глумаца који се код нас родио.