Protected by Copyscape DMCA Plagiarism Checker

среда, 21. април 2010.

Bilo jednom...

Bila jednom jedna zemlja.

Bila jednom muzika.

Bili jednom stihovi o ljubavi.

Bile jednom melodije.

Bili jednom mladi ljudi koji čitaju.

Bili jednom ljudi koji misle.

Bili jednom buntovnici.

Bilo jednom... pričali mi.

Kunu se da je bilo.


Kažu da je Čola nekad volio Kristinu,

patio za neznankom iz Podlugova

i umirao jer mu je neka „ona“ bila u krvi.

Pričaju da je Brega patio za nekom Selmom.

Kažu da ju je molio da mu pošalje po neko pismo.

Tvrdio je nekad, vele, da među srcima postoji neka tajna veza.

Rekli su mi da je Bora nekad plakao za nekom lutkom sa naslovne strane.

Čuli su, kažu, i za Vasu Ladačkog i lepu protinu kći...

Nekad je iznad krovova svirala tišina...


Čika Duška su odavno pokrili snjegovi, ruzmarin i šaš.

Eno Čole, manijači sa Bregom.

Brega i dalje traga za tajnim vezama,

ali onima koje će ga povezati sa devizama.

(Ovo je Balkan, ybg, stari...)

Borin bol je pojeftinio,

on i Đole su shvatili da je politika unosnija od ljubavi...


A nekad je svega bilo....

Bila jednom jedna zemlja...

Bila jednom muzika...

Bili jednom stihovi o ljubavi...

Bile jednom melodije...

Bili jednom mladi ljudi koji čitaju...

Bili jednom ljudi koji misle...

Bili jednom buntovnici...

Bilo jednom... pričali mi.

Kunu se da je bilo.



Pošto vremeplov?

четвртак, 15. април 2010.

Законско убиство?



Чух најаву за емисију на једној телевизији, али немам снаге да то гледам. Тема је "Легализовати абортус у БиХ?"

Најежих се. У шта се ми то претварамо? Легализација? Ајде што хоће да омогуће идиотима да се легално убијају наркотицима, другима да легално сексуално опште са истополним бићима и трећима да легално користе услуге пријатељица ноћи, али ово... људи, ово није за зезање (да не употријебим неки простачкији израз).

Фрапантни податак говори да је свака трећа дјевојка у БиХ имала бар један абортус до своје двадесете године!!!

Хало! Абортус! Убиство! За име Бога!!!

Помоћи ћемо младим паровима тако што ћемо им омогућити да легално убијају неопрезно направљену дјецу? Коме ли је то пало на памет?

Мени то звучи исто као да дјетету које је несташно и прави русвај по кући, кажемо: "Слободно, сине/ћери, само ти лупај и разбијај, ниси ти крив/а", умјесто да му објаснимо да то није лијепо и да тако не треба да се понаша. Аман заман!!!!
Да ли је неко помислио да би се младим паровима много више помогло уколико би се млади људи ослободили табуа да питају и добију одговоре на своја питања, а везана за секс, сексуалне односе, прављење беба (да ме простите. то је толики табу да је мени, у мојим годинама, непријатно да пишем називајући ствари правим именом)?

Ако би родитељи одговарали на питања своје дјеце онако како треба, без увијања, родитељски, савјетујући, млади људи би знали када, шта и како. Много је незгодно када о тим стварима разговараш са вршњацима, који су, при том, своје податке скупили од неких старијих другара, који су, опет, некад раније разговарали са својим вршњацима и тако "учили"... много тешка работа...
Овако, кад би без стида дјевојчица сјела и питала маму, а дјечак тату: "Мама/тата, како ово? Зашто оно? Када? Како? Са ким?", и када би мама/тата без увијања, на нормалан начин, јасно одговорили на та питања... све би било много лакше и друкчије.

Рјешење наших проблема лежи у рушењу табуа, борби против стереотипа, отвореној комуникацији. О битним стварима је битно разговарати.

У супротном, долазимо у ситуацију да се дјеца мало "заиграју", па онда трче код свакаквих "стручњака" не би ли убили доказе... Колико је дјевојака тако изгубило прилику да икада више постане мајка...

Људи, абортус је убиство!!!
Ти мали анђели нису криви за то што њихова мама или тата или обоје "нису сада спремни за то". Та недужна створења нису тражила да се ту створе, да настану, неко је био неопрезан и неодговоран, а тај неко треба да за то сноси посљедице. Ако се то "посљедицом" може назвати....
Колико само потенцијалних генијалаца, спортиста, новинара, музичара, професора, књижевника, обичних службеника и других није добило прилику да свијету покаже шта све може, а само зато што је неко други мислио да има право да о томе одлучи...
Тужно...

И, опет, то што то "нешто" није изашло из мајчине утробе и добило опипљив облик, не значи да негдје тамо није "заведено" и уписано међу живе. Напротив. Дакле, ако нечему, или боље рећи некоме, ко је већ "уписан" да постоји не дозволимо да се појави међу нама, шта смо му урадили? Убили смо га! Да, убили!

Казне за силоватеље, педофиле, криминалце и убице постоје, ма какве да су. Казне за несавјесне људе који би да неке ствари раде кад хоће и колико хоће, а да "резултату" пресуде на свој начин?
На крају, треба са тим остарити... Лако је док смо млади и окружени гомилом "пријатеља" и пријатеља. Кад остаримо, па кренемо оним путем којим свако од нас једног дана мора поћи...
Уз сваког од нас остаће само онај ко је од нас постао. Ко ће остати уз оне који "нису били спремни", "нису знали", "нису жељели"? Ко ће њима обрисати зној са чела?

Разговарајмо, упутимо се, немојмо себи ускратити шансу да видимо неке "исте моје/твоје" црне, плаве, зелене окице, осмијех због кога се врти Земља и сија сунце, неспретне прве кораке, незграпна прва слова, прве љубави, сузице, петице, четворке, школска такмичења, звук "мама/тата", који учини да све стане у том моменту.

Ако легализујемо абортус, сутра би серијске убице могле да траже да им се легализује обављање њиховог "посла". Гдје ћемо стићи наставимо ли овим путем којим би неки да нас поведу?

Себично је, ружно је, лоше је... грозно је, ужасавајуће. Гријех је. Убиство је!!!

Не абортусу!!!!!!!!!!!!