Bilo jednom...

Bila jednom jedna zemlja.

Bila jednom muzika.

Bili jednom stihovi o ljubavi.

Bile jednom melodije.

Bili jednom mladi ljudi koji čitaju.

Bili jednom ljudi koji misle.

Bili jednom buntovnici.

Bilo jednom... pričali mi.

Kunu se da je bilo.

Kažu da je Čola nekad volio Kristinu,

patio za neznankom iz Podlugova

i umirao jer mu je neka „ona“ bila u krvi.

Pričaju da je Brega patio za nekom Selmom.

Kažu da ju je molio da mu pošalje po neko pismo.

Tvrdio je nekad, vele, da među srcima postoji neka tajna veza.

Rekli su mi da je Bora nekad plakao za nekom lutkom sa naslovne strane.

Čuli su, kažu, i za Vasu Ladačkog i lepu protinu kći...

Nekad je iznad krovova svirala tišina...

Čika Duška su odavno pokrili snjegovi, ruzmarin i šaš.

Eno Čole, manijači sa Bregom.

Brega i dalje traga za tajnim vezama,

ali onima koje će ga povezati sa devizama.

(Ovo je Balkan, ybg, stari...)

Borin bol je pojeftinio,

on i Đole su shvatili da je politika unosnija od ljubavi...

A nekad je svega bilo....

Bila jednom jedna zemlja...

Bila jednom muzika...

Bili jednom stihovi o ljubavi...

Bile jednom melodije...

Bili jednom mladi ljudi koji čitaju...

Bili jednom ljudi koji misle...

Bili jednom buntovnici...

Bilo jednom... pričali mi.

Kunu se da je bilo.

Pošto vremeplov?