Neki ljudi nemaju privilegiju da žive u Bosni. Ali imaju sve ostalo.
I tako... Divna je zemlja Bosna. Baš divna. Zemlja ćevapa i baklava. Zemlja u kojoj su rođeni Brega, Čola, dr Nele, profesor Kusta, Ivo Andrić, Meša Selimović, Mirza Delibašić. Zemlja u kojoj se sve daje za merak.
Jednog dana rekli su nam da treba da se mrzimo. Rekli su nam da treba da se ubijamo. Rekli su nam da treba da mučimo jedni druge. Rekli su nam da nam "jaran" ne može biti onaj ko se moli drugom Bogu. Rekli su nam da treba da postanemo ono što niko naš nije bio.
Maloumnici poslušaše.
Kad ludost odluči da zavlada, mudrost odluči da se povuče i sačeka bolji momenat.
Šljam je isplivao na površinu. Sve ono što bi nekad moglo samo da čisti ulice ili da radi na istovaru i utovaru vreća sa pijeskom i cementom dobilo je rukovodeće pozicije. Mudri su uzeli metle i vreće u ruke. U političkom vrhu sjede oni koji i dalje pitaju "Jel u riječi ĆEVAP tvrdo ili meko slovo Č?", oni koji kopaju nos, teško zaustavljaju podrigivanje, oni što prstima čačkaju uši, oni što su pročitali samo slikovnicu, oni što sagovornike oslovljavaju sa "Šta 'oćeš?!", oni što imaju muku da sastave prosto proširenu rečenicu, koji su u ratu naučili da li je pravilno da se kaže Irak ili Iran.
Narod nema za salamu, ali nema veze, važno je da se mi koljemo. Koljemo se međusobno i jedni protiv drugih. Platu ne primamo, al se koljemo. Glasamo za iste, jer oni su "naši", a "naših" nema ni u kiselom kupusu. Oni su svi njihovi i samo za sebe. Kad se upali crvena lampica i guzonje se kolju, ali za glasove. I, majku im, svaki put im upali! Svako izađe na izbore i glasa za "svoje" pa naredne četiri godine guli koru sa drveća da preživi, dužan i Bogu i vragu, ali mu je duša mirna, glas'o je za "svog", pa ga bar "njegov" jaše.
Kad zafali glasova recept se zna. Napujdaš visokog predstavnika da palamudi protiv Srba, na to se nadovežu 'Aris i Suljo što otvori fenomenalnu priliku Miletu koji izađe pa palamudi o svetom referendumu (koga nikad biti neće), prebrojavanju tj. popisu stanovništva i tako bosanski lonac ponovo proključa. Jedni viču: "Ne damo vam nezavisnost!" drugi viču: "Nismo je ni tražili, al' sad kad vi ne date mi baš 'oćemo!" I tako u krug.
Onda se obavezno skupe glavešine i obavezno vikendom i obavezno u nekom vikend naselju i, šatro, dogovaraju se. Izađu pred kamere i kažu: "Dogovor'li smo se. Tike-tike tačke..."
Neozbiljne stvari su bitne, na ozbiljne niko ne obraća pažnju.
Jednog dana uhapse 10ak monstruma optuženih za seksualno zlostavljanje trinaestogodišnje djevojčice, romkinje. Među osumnjičenima se nađe i MINISTAR ODBRANE BiH! koji kaže da je sve to namještaljka (gle čuda), a onda sljedećeg dana puste sve do jednog osumnjičenog. Nije ministar kriv, nije. A mi smo sisali vesla.
Invalidima umanjili penzije. Neka su. Šta ima da jedu svaki dan! Nije to zdravo. Jok. Ne treba invalidima, političarima treba. U rat otjerani, iz rata jedva živi izašli, što bi oni sad imali šta da jedu i od čega da školuju djecu. Ne treba. Guzonjama treba.
Evo, priprijetili su da će dogodine biti popis stanovništva. Na tom popisu, doduše, nećemo morati da se izjasnimo o nacionalnosti i vjerskoj pripadnosti. Pa, da, cilj tog popisa i jeste samo to, da nas prebroje k'o stoku u oboru, ništa više. Možda ćemo se izjašnjavati za koga navijamo... Ne znam šta ću onda... Ja navijam za Partizan, a to nije bosanski klub. Ništa, imam godinu dana da zavolim neki klub odavde...
I tako... čudna je ovo zemlja. Imamo svega, samo nam ništa ne daju. Naše rođeno nam brane. Vazduh će početi da nam uvoze iz EU, kao i sve ostalo što nam uvoze, eksperimente i čuda razna druga.
Kod nas svi paze da nekoga ne uvrijede na nekoj od osnova. Nacionalnoj, vjerskoj, jezičkoj... i što se više trude sve im manje uspjeva.
A mi? Mi bismo samo normalno da živimo, da nam ukinete vještačka ograničenja, da se slobodno izražavamo, da budemo ono što jesmo a ne ono što bi da nam proda neko ko nije ni čuo za Bosnu. Mi bismo da se ne dijelimo, da živimo u miru a ne u strahu. Mi bismo da normalno studiramo, da se nad nama ne vrše ogledi. Mi bismo da putujemo, a na korice pasoša stavite ćevap, ako sve drugo nekoga vrijeđa. Mi bismo da živimo od plate, koja ne mora biti 5 000 maraka, mi bismo da se na nas gleda kao na ljude, a ne kao na glasačko tijelo, stoku.
Dragi Bosanci (Bosanci iz ubjeđenja a ne iz opredjeljenja), uhvatimo se sad svi za ruke i uputimo energiju u pravcu naših političara (kako god se oni zvali), da se koncentrišu i što prije skončaju opštenje sa našim zdravim mozgovima. Dosta je bilo!!!