Ово је прича која се може испричати у било ком тренутку, али бирам овај, јер је Новак јутрос поново освојио Отворено првенство Аустралије, па да искористим "врућ" моменат.
Код нас, чак и такве ствари људи брзо забораве. Код нас људи једино не забораве да све попљују, чак и Новака Ђоковића. Некако не волим кад га пљују. Једном сам изашла из кафића, у коме је конобар пред неким гостима причао ружно о њему. Мислим да нико од нас нема право да прича ружно о Новаку, не зато што сам ватрени обожавалац који би се побио са свима због свог идола, него зато што у својој каријери мораш постићи више од онога о коме желиш да говориш ружно. Ко је од нас први на свијету у свом послу?
Добро, постоји одређени проценат нашег народа коме не ваља Бог Отац, а не Новак Ђоковић. Такви тврде да је Новак неозбиљан и да не треба ОН да нас представља у свијету. Ако не треба он, не знам ко треба... Тајкуни, хулигани, старлете... Ево, не знам.
Јасно ми је да не могу да му опросте успјех, нарочито зато што они не успију да се попну на мердевине и замијене сијалицу, а овај се ту нешто попео на кров тениског свијета и не мисли да сиђе.
Не сматрам Новака никаквим божанством, напротив, волим га баш зато што је постао највећи, а остао једноставан, као дијете. Али, мислим да свако од нас појединачно, а онда и сви ми, као народ, можемо од њега да видимо неке ствари које би нам могле помоћи да живимо у миру са собом, па онда и са свима око себе. Ако посматрате Новака кроз године, од њега можете видјети:
Како се попети до врха, погледати свијет под својим ногама, а никад не заборавити одакле си кренуо, како си почео, ко ти је помогао и пружио руку у тешким временима, и показати захвалност у свакој прилици. Кад је, након првог освојеног Вимблдона, пред Скупштину извео читаву породицу и све најважније људе, многи су му замјерили. Има ли ишта исправније него да се захвалиш онима који су ти помогли да добијеш своје битке?
Како бити до неба поносан на своје име, претке, поријекло, земљу и вјеру, а показивати неизмјерно поштовање према онима који нису исти као ти.
Како бити свјестан своје снаге, могућности и мјеста које ти припада, а никада не понизити никога ко је на било који начин мањи од тебе.
Како новац доживљавати као плату за свој труд и средство којим можеш помоћи онима којима требаш, а не као ствар којом се треба хвалити по таблоидима и свуда.
Како остати исти у побједи и поразу. Како се не хвалисати након побједа, и како не пребацивати кривицу на друге након пораза. Како бити одговоран према себи и другима и достојанствен у свакој ситуацији.
Како вјеровати у циљ који си зацртао. Како све своје снаге усмјерити у груписани јуриш ка том циљу. Како имати свијест да пут до врха није лак, да том путу понекад паднеш и удариш се, да те чешће други саплету. Знати како да устанеш и сваки пут будеш још јачи и бољи.
Како никад не одустати од пута којим си кренуо, јер тај пут је само тебе чекао, да ти њиме идеш.
Није поштено кривити друге ако су имали храбрости која је нама недостајала. Не може бити крив онај који је стигао даље од нас, ако ми само нисмо били довољно одлучни.
Само они који су храбри, одлучни и чистог срца стварају чуда. Новак је један од њих.