Оскар за идиоте

Када вам исперу мозак онда могу да вам раде шта год пожеле. Под будним оком некога ко нам, из вана, преко масовних медија, пласира најсавременија "средства за прање" мозгови људи се претварају у кашу тако да ускоро неће имати ни шта да нам испирају.
Претварамо се у неку врсту машина, шта ли... у сваком случају у нешто што може да функционише и без сиве масе. Паде ми, овог часа, на памет назив једног старог југословенског филма, "Како сам систематски уништен од идиота", јер то је оно што нам се већ деценијама дешава.

Да не залазим у политику и политичка уређења која су нас сналазила посљедњних стотинак година, о томе је испразно говорити и од тога, народски речено, нема 'леба. Ипак, ово што ми данас преживљавамо дефинитивно је посљедњи стадијум уништавања наших мозгова, креативности, душе и свега што има неке везе са тим.

Да ли да почнем од "хитова" продукцијске куће ИМОУШН, реклама "за све народе и народности" или неких ликова из домаће продукције...

Програми телевизија из земаља бивше нам земље изгледају готово идентично. Чему је онда служило раздвајање кад опет гледамо и слушамо сви све исто? Ето још једне бесмислице о којој се може размишљати... (хех)
Колективно уништише креативност и дух балканских народа, а ти народи су управо по томе били препознатљиви. Мислите да је случајно? "Случајно" не постоји... "систематски уништавани од идиота..."
Зашто би креативни људи мислили својом главом кад то у данашње вријеме уопште није модерно... Имамо, фино, шаблоне, па, брате мили, можемо да се уклапамо у њих колико нам је воља...

Концепт емисије, рекламе, размишљања, у крајњој линији, већ су осмислиле чике негдје тамо, ми само треба да пронађемо мушку или женску персону која се уклапа у њихове услове, кликнемо на "rec" и сви постанемо сретни и весели дивећи се шарму, духовитости и иновативности (молим?) нове ужасно гледане емисије...

Одлучила сам да не посвећујем превише пажње "свевидећем" ИМОУШНУ, који генијално, потпуно генијално, пласира на наше екране сво могуће смеће овога свијета,
почев од стартовања људи по улици, преко јефтине патетике, најогавнијег могућег начина да се ступи у брачну заједницу па све до "играња Бога" у ужасно гледаном "спе'таклу" познатијем као "свевидећи и свемогући" Вееелики брат. Доста, ако душе имате!!!

Чудесне рекламе су прича за себе. Сви, као, имамо различите рекламе за одређене производе а, у суштини, то су исте рекламе, само су гласови и имена мало другачији. Тако у Србији дезодоранс користе Андреа и Драган, док у БиХ тај исти дезодоранс (изговарајући исти текст) користе Алма и Дамир. У Хрватској клинац "жели какати у Карловој купаоници" док у Србији потпуно исти млади човјек "жели да каки код Каће"...
Разлика је суштинска, знате...

Е, сад на ред долазе они који покушавају нешто и сами да смисле (ко је рекао позајме идеју?)... Прије свих мислим на драгог нам Огњена Амиџића. Да се разумијемо, немам ништа против њега лично. Један период мог живота обиљежио је његов чувени "Јутарни" и то ми је било баш супер. Овдје желим да кажем нешто о најновијем плоду његове бујне маште.
Чувени и напрасно и преко сваке мјере популарни ОСКАР!
О том лику немам лијепо мишљење, али није у томе поента. Поента је да мислим да нам уважени господин Амиџић преко Оскара у руке гура огледало, а ми то огледало узимамо са погрешне стране.
Наиме, мислим (усуђујем се да то себи дозволим) да Оскар постоји да би нам показао неколико битних ствари о нама.
Оскар је, то је свима јасно, и физички и психички најобичнији дебил. Тај дебил иде и разговара са људима различитих професија и његова питања су понекад духовита, понекад смијешна али најчешће болесна и идиотска. Врхунац кича и неукуса за мене је прилог направљен у радњи погребне опреме. Просто, мислим да неке ствари никако не би требале служити за спрдњу, у нешто се ипак не дира.
Али, евидентна је чињеница да, што је Оскар идиотскији, болеснији и морбиднији то се народ више интересује за њега и гласније се и хистеричније смије, више га воли.
Његови "хитови" Медо брундо и Змија и жаба су са мање од 24 сата постали мега хитови, већи од побједничке пјесме Евровизије а група обожавалаца на фејсбуку (том чуду данашњице) и група подршке Оскаровом одласку на Евровизију броје невјероватно пуно чланова.
Мислим да баш то говори пуно о нама и томе какви смо данас.
Можда Огњен покушава да нам покаже колико нисмо свјесни своје несвијести?
Што нам већи идиотизам нам понуде ми се више "примамо" на то, јер то је, Боже мој, тако "КУУУЛ".

Драги моји, ми смо се превише погубили у овом хаосу који, неријетко, сами себи правимо. Више не знамо шта ЈЕСТЕ духовито а шта нам се продаје у таквом паковању, заборавили смо да се искрено и од срца смијемо, заборавили смо да се шалимо, да причамо вицеве... Тражећи срећу тамо гдје је нема, летећи за новцем, трошећи енергију на небитне ствари, борећи се да останемо и опстанемо, заправо смо изгубили осјећај за суштину, праве вриједности, истинску љубав, изгубили смо шарм и дух, изгубили смо себе.
Хајде да већ једном узмемо то огледало и погледамо свој одраз у њему, али, овога пута, са праве стране. (Док) Још није касно...