Ради се о томе да ме на писање овог текста навео текст пјесме коју пјева Мирослав Шкоро.
(За оне који не знају, ради се о хрватском пјевачу који је "блажи облик Томпсона". С тим да је Шкоро више патриота него усташа, те да има и дивне љубавне пјесме, за разлику од друге поменуте естрадне појаве.)
Књигу пише витез рода мога
у далекој земљи окован.
Па је шаље својој вијерној љуби,
под зидине града бијелога.
"Еј љубе моја, мога ока вило,
иду дани оде година,
еј, да уза ме није твоје тило
и да су ме браћа издала.
Суде ми, зато што своје волим,
волим највише,
што сам бранио моје најдраже.
Суде ми, душмани моја љубе,
али не знају да је истина вода дубока.
....................................."
Е, сад...
Немам апсолутно ништа против да се Шкоро на овај начин изражава и обраћа публици. Гледала сам и снимак са концерта у Загребу на коме десетине хиљада људи пјева ово заједно с њим а он плаче на бини...
Овдје се очигледно ради о неком њиховом генералу (биће да је, по свој прилици, у питању Готовина) који, очигледно, из Хага пише писмо својој драгој. И ником ништа... Јел да?
Наравно да је ником ништа јер су у питању они. То је сасвим о-кеј... Они воле и поштују своје и нико у свијету нема ништа против. Немам ни ја. Они су се изборили за своју државу, на овај или онај начин... То, шта су они и како "бранили", показаће историја, као и то шта су ти њихови "витезови" радили да би Олујом и Бљеском "одбранили" српске куће тамо код њих...
Ух, одох предалеко али морала сам да кажем. У сваком случају, поштујем то што воле и пазе своје, те тако поштујем и Шкору, који на свој начин показује своје "домољубље". Воли човјек своје, свака част, капа доле.
Ова пјесма није сама по себи уврједљива, тј. није Шкоро хтио да нас увриједи, овога пута не. Оно што мене овјде боли је то што код нас нема некога ко би написао пјесму идентичну овој али у којој се велича српство. Имамо и ми људе који су "оковани у далекој земљи", они, дакако, имају вијерне љубе, а ми, наравно, имамо бијели град у коме те вијерне љубе живе, и уредно примају пошту... А, тек ове "браће" што имамо... Је л' треба некоме, ми таквих имамо на извоз?
Рећићете ми да су њихови генерали бољи и поштенији од наших? Да су они "витезови" а наши нису? Ма, хај'те молим вас!!!! Докле, бре, више овако????!!!!
Зашто ми више волимо све туђе и докле ћемо свога да се стидимо????
Да није можда Готовина бољи од Младића??? У најмању руку, исти су...
Проживјела сам рат, знам шта то значи и не желим да се то више икоме на свијету догоди. Али, ако они имају "витезове", дозволите, имамо их и ми.
На крају крајева, нисам за то да величамо било кога поименце него ми се тако намјестило. У сваком случају имамо земљу коју треба да волимо највише!
Мене само "душа боли" што код нас нема некога ко је на овај начин поносан на своју земљу, вјеру, нацију...
Када би код нас настала оваква пјесма, онај, ко би стис'о петљу да је напише, био би од стране "модерних" политичних снага и невладиних организација проглашен за некога ко "стоји на путу европској Србији".
Ти и такви нас уче да треба да волимо туђе а да је наше "лоше и сељачко". То је, забога, као да ме неко учи да треба више да волим мајку неког свог комшије него моју рођену...
Е, па, није тако! Није и не може бити! Која је биљка успјела да се развије без коријена? Има ли таква? Неееееема....
Немам ништа против, идемо у ту Европу, куд сви Турци туд и мали Мујо, али, сувише смо мали да бисмо се одрицали свога. Ако све наше комшије могу у ту исту Европу са својим националним и културним идентитетом, можемо и ми. Само треба мало да им се искезимо у лице и кажемо да се тога не одричемо. У супротном,газиће нас како ко буде хтио. Као да су нас до сад мало газили. А газили су нас зато што нисмо могли да се договоримо ни око чега.
'Ел би могли мало да се договоримо и сложимо? Једном, па таман ће уто и смак свијета....
Ако неко умије, као што ја не умијем, нека направи пјесму попут ове и нека и наши очеви једном почну своју дјецу да васпитавају, између осталог и, ријечима
"Ко не воли и не чува своје,
неће Божијег лица видјети"
Мени не суде по, тамо неким, судовима (не)правде, у земљама у којима за моју ни не знају, али ми "суде" неки људи које познајем зато што своје ВОЛИМ највише.
Е, па, ВОЛИМ! Ако је то гријех, нека ми суде. У ствари, не треба да ми суде, признајем да сам крива, само прочитајте пресуду, а знам да неће бити испод 15-20 година. То је тарифа за Србе, а ја се нећу стидити ни то да признам! Јесам!
Нема коментара:
Постави коментар