Не питам ништа јер немам више шта. А, и одговоре већ унапријед знам.
Ипак, и даље не знам шта се десило, а десило се.
Сјећам се неких прича, пребројавам лица, и опет ништа.
Празно.
Премотавам филм, листам сјећања, преслажем ладице... тамо има свега. И све је лијепо.
Али, данас, сада, овог тренутка нема ништа...
обећања, заклетве, ријечи подршке, крупне, велике и лијепе ријечи... не постоје...
све је ишчезло.
Можда иза свега никада и није стајало ништа јаче од вербалне снаге...
Празно.
Не питам. Нема сврхе. Тако се хтјело.
Тако то, ваљда, изгледа...
Само не знам да ли на крају стоји узвичник, обичан мали зарез или, пак, обична, глупа, безизражајна и ничим изазвана тачка... (?)
4 коментара:
А, шта ако си, којим случајем, погрешно протумачила симболе/знакове?
Иначе, некада не постоји ништа изражајније од тачке. Али, само онда, када је на свом месту, правилно постављена и правилно прочитана (схваћена).
Као и све остало...
:)
Право значење знакова знају они који их постављају, ја читам најбоље што могу.
А тачке не волим... :)
Osnovna svrha i upotreba znakova interpunkcije jeste da osvetli znacenje, kao i da spreči pogrešno razumevanje onoga što je napisano!
Само да се захвалим мом првом "званичном" читаоцу блога, уваженој, помало чудној биљчици :) кикирики на првом остављеном коментару.
Врло тачно и врло поучно.
Постави коментар